Suku Gorani: Perbedaan antara revisi

| region2 = {{flag|Serbia}}

| pop2 = {{nts|7.767}} {{small|(sensus 2011)}}

| region3 = {{flag|Makedonia}}

| pop3 = 10.000+

Di Albania, terdapat 10 desa yang dihuni orang Gorani: [[Zapod]], Pakisht, Orçikël, Kosharisht, Cernalevë, Orgjost, Orshekë, Borje, [[Novosej]], dan [[Shishtavec]].<ref name="Steinke11">{{cite book|last=Steinke|first=Klaus|last2=Ylli|first2=Xhelal|title=Die slavischen Minderheiten in Albanien (SMA). 3. Gora|year=2010|location=Munich|publisher=Verlag Otto Sagner|url=https://books.google.com.au/books?id=lkb6ewEACAAJ&dq=Die+slavischen+Minderheiten+in+Albanien+(SMA).+3.+Gora&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjr76qL8YrYAhVBwrwKHa1kBicQ6AEIKTAA|isbn=978-3-86688-112-9|pages=11|ref=harv}} "In den 17 Dörfern des Kosovo wird Našinski/Goranče gesprochen, und sie gehören zu einer Gemeinde mit dem Verwaltungszentrum in Dragaš. Die 19 Dörfer in Albanien sind hingegen auf drei Gemeinden des Bezirks Kukës aufgeteilt, und zwar auf Shishtavec, Zapod und Topojan. Slavophone findet man freilich nur in den ersten beiden Gemeinden. Zur Gemeinde Shishtavec gehören sieben Dörfer und in den folgenden vier wird Našinski/Goranče gesprochen: Shishtavec (Šištaec/Šišteec), Borja (Borje), Cërnaleva (Cărnolevo/Cărneleve) und Oreshka (Orešek). Zur Gemeinde Zapod gehören ebenfalls sieben Dörfer, und in den folgenden fünf wird Našinski/Goranče gesprochen: Orgjost (Orgosta), Kosharisht (Košarišta), Pakisht (Pakiša/Pakišča) Zapod (Zapod) und Orçikla (Orčikl’e/Očikl’e)’. In der Gemeinde Topojan gibt es inzwischen keine slavophone Bevölkerung mehr. Die Einwohner selbst bezeichnen sich gewöhnlich als Goranen ‘Einwohner von Gora oder Našinci Unsrige, und ihre Sprache wird von ihnen als Našinski und von den Albanern als Gorançe bezeichnet."</ref><ref name=Vlaskovic/>

 

 

Di [[Republik Makedonia]], terdapat 2 desa yang dihuni orang Gorani: [[Jelovjane]] dan [[Urvič, Bogovinje|Urvič]].<ref name="Srpskogeografsko107">{{cite book|last=Гласник Српског географског друштва|title=Volumes 27-30|year=1947|publisher=Srpsko geografsko društvo|url=https://books.google.com.au/books?id=cdsbHG0e2LwC&q=%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD+%D0%A3%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%87+%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B5&dq=%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD+%D0%A3%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%87+%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B5&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjb3N-I94rYAhXMTbwKHU-IB84Q6AEIXDAI|pages=107|ref=harv}} "Данашњи становници Урвича и Јеловјана на супротној, полошкој страни Шар-Планине, пореклом су Горани. Много су више утицале на исељавање Горана политичке промене, настале после 1912 године. Тада се скоро четвртина становништва иселила у Турску, за коју су се преко вере и дуге управе били интимно везали. Још једна миграција јаче је захватила Горане, али не у нашој земљи, него оне који су остали у границама Арбаније."</ref><ref name=Vidoeski309315>{{cite book|last=Vidoeski |first=Božidar |title=Dijalektite na makedonskiot jazik. Vol. 1 |year=1998 |publisher=Makedonska akademija na naukite i umetnostite |url=https://books.google.com.au/books?id=Uv1JAAAAYAAJ |isbn=9789989649509 |ref=harv |pages=309, 315 |quote="Во западна Македонија исламизирано македонско население живее во неколку географски региони на македонско-албанската пограничје:... во Полог (Јеловјане, Урвич)." "Автентичниот горански говор добро го чуваат и жителите во муслиманските оази Урвич и Јеловјане во Тетовско иако тие подолго време живеат во друго дијалектно окружување."}}</ref>

{{Reflist}}

 

[[Kategori:Kelompok etnis di Kosovo]]

[[Kategori:Kelompok etnis di Albania]]